У Архиву Српске Православне Цркве у Београду сачувана је документација из 1836. године и каснијих година у континуитету. Они предмети који припадају фонду Конзисторије митрополије београдске управо су везани за административне напоре и покушаје митрополита Петра Јовановића да црквена управа у Кнежевини Србији буде заснована и спровођена у духу црквених канона. Година 1836. је, према томе, почетна година архивског пословања у савременој Српској Православној Цркви. Фонд Конзисторија Митрополије београдске (1836–1918) јесте једно од значајнијих документарних изворишта за писање и проучавање српске црквено-народне историје.У хронолошки најстаријим слојевима фонда, онима који потичу из 1836. године, као и из година које се непосредно настављају, налазимо занимљиве званичне статистике црквеног живота и мисије. Црквена управа – митрополит, али и епископи Епархија су желели сигурне податке са терена. Те бројке су се тицале: броја крштених, венчаних и умрлих душа, затим прихода и расхода манастира и парохија. Седнице Конзисторије (које су сачуване у записницима) бавиле су се питањима свештеничке дисциплине, брачног права, али и оним другим предметима пастирско-канонског опсега.

Поменуте серије докумената, архивалије у континуитету, са којима архивисти воле да раде јер испољавају административно изобиље, крију понекад у себи и старије преписе. То нису оригинална документа, али су свакако аутентична, имају такође дигнитет важности и старине, јер су преписивана из практичних захтева очувања записа и друштвене информације. Изабрана документа тичу се црквене прошлости Крагујевца и околине за период од 1836. до 1865. године, и не само то – она су се у великој мери и административно „родила“ у Крагујевцу, када је овај град управо био Књажевска престоница и Господарево коначиште и када је Конзисторија Митрополије београдске вишекратно заседала у овом граду и решавала проблеме црквене управе и духовног живота за целу Кнежевину Србију. Изабрана документа рефлектују проблеме појединаца (верника), монашких и парохијских заједница (манастира и цркава).

Архивска документа из фонда Конзисторија Митрополије београдске дају могућност да се пише друштвена историја Српске Православне Цркве, која би надоградила постојећи просопографски приступ и неговани политички контекст. Статистички, социолошки и демографски метод искористио би на бољи начин фактографски потенцијал Архива Српске Православне Цркве, а тиме би и историја нашег народа и државе била суштински богатија.

• < Prethodna
• Sledeća >