Синдикат Историјског архива Ниш организовао је стручну екскурзију „Пловдив –Истанбул 2022“, за архивске раднике Србије.

У периоду 18-24.10.2022. године архивисти из 13 архива у Србији - Државног Архива Србије, Архива Војводине, Архива Косова и Метохије, историјских архива Ниша,  Прокупља, Лесковца, Ваљева, Београда, Зрењанина, Панчева, Чачка, Смедерева, Краљева, Крушевца као и Архива Војводине, имали су прилику, између осталог, да посете Државни архив Пловдива (Държавен архив – Пловдив) у Пловдиву, Бугарска и Отомански архив (Başbakanlık Osmanlı Arşivleri) у Истанбулу, Турска.

На пут смо кренули у вечерњим сатима 18. октобра, да бисмо стигли на време за унапред најављену посету Државном архиву Пловдива која је организована наредног дана (19. октобра). Сам архив налази се у ширем центру града и од 1996. године смештен је у згради у улици Кракра 9-11, која није грађена за ову намену, већ адаптирана за потребе архива. Испред Државног архива дочекала нас је начелник одељења Наташа Костадинова.

Државни архив Пловдива чува грађу регионалне управе односно општина са територије Пловдивске области, територијалних структура државних органа и других државних и општинских институција, организација и угледних личности од локалног значаја. Основан је 1952. године, као одељење Окружног начелства МУП-а – Пловдив. Од 1988. године налазио се у саставу Општине Пловдив, а од 1992. године прелази у надлештво Главне управе за архиве при Министарству унутрашњих послова. Од 1978. године добија статус дирекције, а 2010. године је реструктурисан у одељење.

Архив обухвата читаоницу, библиотеку, лабораторију за конзервацију и рестаурацију докумената, изложбену салу, центар за дигитализацију. Библиотека садржи 7.363 наслова специјализоване литературе из историје, архивистике и других научних области, речнике, енциклопедије, приручнике, путописне водиче, каталоге, збирке докумената, периодику. Архив чува 9.547,22 метра архивске грађе у оквиру 4.279 фондова, од чега 3.926 институционалних и 353 личних фондова, у укупном броју од 348.936 архивских јединица.

Архивисти из Србије су након топлог званичног пријема и упознавања са основним информацијама о архиву, погледали изложбу „110 година од почетка балканских ратова 1912-1913“, депо, центар за дигитализацију и лабораторију за конзервацију и рестаурацију папира, где су у неформалном разговору могли да размене искуства са бугарским колегама. Колеге из Пловдива биле су видно изненађени бројем колега из Србије који су дошли да их посете и њиховом заинтересованошћу за Пловдивски архив.

Након посете Архиву, уследио је индивидуални обилазак културно историјских знаменитости Пловдива – античког амфитетара из 2. века, остатака хиподрома и аквадукта, старог градског језгра, цркве Светог Константина и Јелене и других верских објеката као и бројних музеја и галерија у граду на обали реке Марице.

За Истанбул се кренуло 20. октобра, у раним јутарњим сатима како би се избегла саобраћајна гужва.

Након доласка и смештања у хотеле, била је организована пешачка тура дуж главне улице Орду и упознавање са знаменитостима – Лалели џамијом, Зградом државног универзитета, остацима Теодосијеве тријумфалне капије, Бајазитовим тргом и џамијом, Султанхаметовим тргом, Капали чаршијом, Синан Пашиним турбетом, Светом Софијом и Плавом џамијом.

Наредног дана (21. октобра) организована је посета Отоманском архиву, где нас је дочекао генерални директор протокола и односа са јавношћу Државног архива у Истанбулу Ејуп Ашик (Eyüp Aşık), и представница Државног архива Србије, Ениса Аломеровић Хубанић, која је била тумач и преводилац.

Оно што је засенило све архивисте из Србије и оставило културно историјске знаменитости и лепоте Истанбула по страни, јесте очигледан однос који турска држава има према својој архивској грађи, али и запосленима који о њој брину. Испред зграде архива сачекало нас је наоружано полицијско обезбеђење. На тај начин стављено је до знања до које мере држава схвата значај онога што се у архиву чува и потенцијално брани.

Архив Отоманске империје налази се у новом наменски грађеном комплексу зграда за потребе архива чија је изградња почела 2010, а усељена 2013. године. Налази се у истанбулској четврти Кјатане (Kağıthane), на адреси İmrahor Cad. Sadabad Mevkii, Kağıthane.

Отомански архив припада Генералном директурату Државних архива, институцији која ради под директном управом председништва Републике Турске. Њен задатак је да организује архивску делатност и активности и да обезбеде управљање документима у јавности. Под Председништво Државног архива спадају Републички архив у Анкари, Отомански архив у Истанбулу и Одељење за документацију у Анкари.

Отомански архив чува историјске изворе везане за територију Отоманског царства, без обзира којој савременој држави припадају, што укључује 19 на Блиском истоку, 11 у Европској унији и Балкану, три на Кавказу, две у Централној Азији, на Кипру, као и самој Републици Турској.

Отомански архив има потписане уговоре о сарадњи са архивима 47 земаља, и ти поротоколи имају различите нивое сарадње, од размене копија докумената, размене експерата, рестаурације и дигитализације докумената, до заједничког публиковања грађе и изложби, или сарадње на пољу модерне архивистичке технологије.

Депои Отоманског архива тренутно су попуњени са око 80 километара грађе, а преостали простор може да прими још 40 километара и остављен је за евентуалну грађу која би се могла пронаћи у будућности. Међу грађом се чувају султанска писма, фермани, евраке (слободни папири), дефтери (статистички материјали) и друга документа битна за историографију Отоманског царства. Архив имао око 95.000.000 докумената и 400.000 регистровнаих књига, а до 2019. године дигитализовано је 42.000.000 докумената.

Дефтери се могу даље поделити на рачуноводствене извештаје – (финансијске евиденције или премери земљишта за процену пореза) и дипломатске записе, који садрже копије или сажетке излазних налога и друге комуникације. Број еврака варира од оригиналних копија царских декрета до административних извештаја и саопштења, па чак и белешки бирократа нижег ранга. Садашња збирка садржи и неколико докумената из најранијег периода до владавине султана Сулејмана у шеснаестом веку. Такође су сачувана документа Царског савета (Divan-i Hümayun), записи Канцеларије великог везира (Bab-i Ali), као и евиденције финансијских одељења (Maliye) и тапија земљишта (tapu tahrir defteri).

Током посете архивисти из Србије погледали су сталну поставку која се налази у изложбеном простору у оквиру самог комплекса, затим и читаоницу, а само стручна лица су обишла и лабораторију за конзервацију и рестаурацију архивске грађе, међу којима и Бојан Коцев (ИА Београда).

Након тога уследила је презентација наменски урађене базе података која се користи у архиву. Приликом њене претраге коршћени су термини – нишка тврђава и Ваљево.

Читаоница архива садржи приближно седамдесет пет рачунара за претрагу. За коришћење је доступна сва дигитализована грађа, а за грађу која није дигитализована, а постоје подаци у бази, дигитализација се врши на захтев и такав документ се добија на увид следећег дана. Сваки дигитализовани документ може се на захтев добити одштампан на папиру, чекирањем опције приликом прегледа базе. Цео систем за претраживање је на турском језику, а за читање грађе потребно је знање османског турског и арапског писма.

Оригинална грађа се ни под којим условима не даје на увид у читаоници.

Служба депоа налази се испод нивоа земље и само овлашћена лица могу да уђу у њега уз специјално одобрење. Депо је од стране стручне службе под надзором 24 сата, где се константно контролише температура и влажност ваздуха.

Архив садржи и своју библиотеку која броји преко 15.000 наслова, од којих су отприлике једна трећина серијски часописи. Осталих 10.000 припада најважнијој референтној литератури која може бити потребна истраживачима, укључујући речнике, енциклопедије и бројне каталоге.

Отомански архив отворен је за истраживаче од понедељка до петка 9:00 – 18:00 и суботом од 9:00 – 16:30. Запошљава око 500 службеника, а у склопу објекта се налази кафетерија и ресторан у коме се служи ручак по јеловнику који саставља нутрициониста. У оквиру комплекса налази се чак и вртић за децу запослених, који су тиме ослобођени сваког додатног стреса. Како се архив налази у новоотвореној згради, потпуно је приступачан за особе у инвалидским колицима. Сви истраживачи, домаћи и страни, имају могућност да истражују документа у читаоници архива одмах након пријаве, која се врши попуњавањем формулара на пријавници уз обавезан документ, а за странце пасош.

Сама посета Отоманском архиву трајала је преко два сата. Питања је било много као и потребе за разменом информација и искустава.

Историјски архив Београда је за посете архивима приредио и пригодне поклоне – по комплет едиције Живети у Београду I-VI, Логор Бањица I- II, Водич сталне поставке, на енглеском, Монографију Архива и Водич кроз легате, личне и породичне фондове.

Преостала два дана била су резервисана за факултативне и индивидуалне обиласке културних знаменитости Истанбула – крстарење Босфором, посета Палати Долмабахче, турско вече, обилазак Азијског дела Истанбула итд.

Пут Београда се кренуло 23. октобра у раним вечерњим часовима.

Тешко је сабрати све позитивне утиске са ове стручне екскурзије, а не поменути и посебно се захвалити иницијаторима и организаторима,колегама из Историјског архива Ниш.Пре свега колегиници Невени Нели Карабашевић за велики ентузијазам, професионалност, труд и још једној беспрекорној организацији, али и Натали Величковић, Наташи Раденковић, Марини Ранковић, Невенки Вучковић, Игору Ракићу и Стојанки Бојовић, који су све време бдели над нама, давали нам добре савете и потрудили се да уз помоћ бројних спонзора којима се сви од срца захвањујемо:

Ресторани: Pleasure, Трпеза, Душанов конак, Лаф, Гирос Richard
Књиговодсвена агенција: Goodwill, Перић
Посластичаре: Лотос, Флерт, Моцарт
Пекаре: Бранковић, Житопек
Трговине: Ас, Оки пром, Вили
Књижара: Хијероглиф
Произвођачи: Yumis, Козметик плус
Технопетрол доо Ниш
Ами доо Ниш

учине да помислимо да смо на пут кренули авионом или неком делукс класом. Под добрим утисцима позитивне енергије и доброг расположења није мањкало.

Београд, 28. октобар, 2022.

Мирјана Миленковић, Зорица Смиловић, Бојан Коцев

ИЗВЕШТАЈ У ПДФ-У СА ФОТОГРАФИЈАМА

 

 

 

 

• Sledeća >