Serbian English French German Italian Russian Spanish
   

 

У мају 2014. године Србију су задесиле поплаве какве нису уобичајене за ово поднебље. Страдали су цели градови и насеља, страдали су људи и њихова имовина, страдала су културна добра, покретна и непокретна. Израдом и спровођењем плана заштите у ванредним ситуацијама, као и поштовањем мера превентивне заштите, могу се спречити или бар ублажити оштећења од поплава на покретним културним добрима, међу којима је и архивска грађа. Архивска грађа појединих установа је ипак претрпела огромну штету. Пола године после, последице поплава још увек нису саниране. Да ли је могло бити другачије?

Поступајући према налогу Министра културе и информисања господина Ивана Тасовца од 15. маја 2014. године, а у складу са Одлуком о проглашењу ванредне ситуације на територији Србије, да установе заштите културних добара „све активности усмере на заштиту културног наслеђа од поплава...“, Архив Србије је, као матични архив, успоставио стални контакт са осталим архивима из архивске мреже, који су били у обавези да свака два сата извештавају о стању архивске грађе и архивских зграда ради вођења евиденције. Успостављена су даноноћна дежурства за праћење ситуације услед ванредних околности. Свака угроженост архивске грађе или зграде архива морала је одмах бити пријављена. На званичном сајту Архива могао се наћи текст под називом „Смернице за спасавање предмета у случају поплаве“ (Линк бр 1). Ниједан архив није страдао. А шта је са регистратурама?

Регистратуре су државни органи, установе, предузећа, привредне и друштвене организације. Сва документација настала током рада регистратура представља регистратурску и архивску грађу. Регистратурска и архивска грађа подлежу категоризацији. Одређена категорија грађе се, на основу листи категорија са роковима чувања, чува тачно утврђен број година до датума настанка, после којег се излучује. Један део грађе је одређен за трајно чување. После 30 година од настанка, грађа из регистратура доспева у надлежан архив. О регистратурској и архивској грађи у регистратурама брине Служба за заштиту архивске грађе ван архива или, другачије речено, Спољна служба. Регистратурски и архивски материјал је значајан за историју, науку, политику, економију и културу једне земље, али и за правна и физичка лица, њихово функционисање, рад и остваривање права и обавеза.

Служба за катастар непокретности Обреновац и

Пореска управа – Филијала Обреновац

Дана 28. маја 2014. године Архиву Србије упућен је позив из Службе за катастар непокретности Обреновац (у даљем тексту: Катастар) и Пореске управе – Филијала Обреновац, у коме се моле надлежне службе за помоћ, пошто је део њихових архивских депоа потпуно поплављен. Катастар и Пореска управа деле зграду, у чијем подруму и сутерену је била смештена поплављена грађа. Снежана Петров, руководилац Лабораторије за конзервацију и рестаурацију Архива Србије и Александар Рафаиловић, Служба за заштиту архивске грађе и регистратурског материјала ван архива Архива Србије, су дана 13. јуна 2014. године у својству чланова комисије извршили преглед и процену стања оштећене грађе. У целој згради осећао се мирис устајалог ваздуха, буђи и канализације са којом је вода током поплава била помешана. За време поплаве подрум је у потпуности био испуњен водом. После повлачења и испумпавања воде у подруму је остало око 20 центиметара муља (Слика бр. 1). У сутерену је, за време поплаве, ниво воде био на висини од близу 2 метра. Грађа је претрпела веома тешка оштећења од воде. Папир је био потпуно мокар, ослабљен, деформисан и делимично слепљен, а његова структура је била нарушена. На заштитним омотима, као и на спољашњим и маргиналним деловима листова фасцикли и свежњева, који су били директно изложени ваздуху, виделе су се наслаге колонија различитих микроорганизама и пигментација (Слика бр. 2), али и наслаге блата и нечистоће које је вода оставила за собом. Делови листова, који нису били директно изложени ваздуху, су такође били заражени микроорганизмима, али њихови трагови још увек нису били видљиви, осим у појединачним случајевима (Слика бр. 3). Грађа која се налазила испод нивоа заостале воде и муља је претрпела и механичка оштећења настала од налета воде и померања и сударања фасцикли и свежњева (Слика бр. 4). Комисија је поднела детаљан извештај о стању грађе и предложила мере које треба предузети ради санирања последица поплава. Због велике количине оштећене грађе и изражене микробиолошке активности предложено је да се само грађа одређена за трајно чување и која постоји само у једном примерку спасава. Према приоритетима грађу је требало замрзнути и сукцесивно део по део предавати конзерваторским лабораторијама, које би требало да се опреме за рад са инфицираним материјалом. Просторије које су биле поплављене не би требало да се користе ни у коју сврху, док се последице поплаве не санирају.

И Катастар и Пореска управа чувају веома битну грађу, чији је велики део одређен за трајно чување. Катастар поседује Архивску књигу, на основу које детаљно може да се представи шта је од документације поплављено и која би грађа имала приоритет у спасавању. Пореска управа нема никакву званичну евиденцију материјала који је био чуван у поплављеним депоима, осим евиденције направљене после поплаве по сећању. У поплавама је оштећено приближно 500 дужних метара грађе! Од подношења извештаја до данас је урађено следеће: 1. уговорено је ангажовање хладњаче за замрзавање грађе, које није спроведено у дело, и 2. оштећена грађа је из депоа измештена у засебан магацин, јер је постала озбиљна претња по здравље запослених.

 

 

 

 

МАЈ 2014

 

 

 

понедељак

уторак

среда

четвртак

петак

субота

недеља

 

 

 

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

 

     

ЈУН 2014

     

понедељак

уторак

среда

четвртак

петак

субота

недеља

 

 

 

 

 

 

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

 

 

 

 

 

 

 

Календар догађања:  15. мај – почетак поплаве

28. мај – Катастар се обраћа Архиву

30. мај – Архив обавештава конзерватора

3. јун – Пореска управа упућује званични допис Архиву

4. јун – Катастар упућује званични допис Архиву

13. јун – Архив обилази Катастар и Пореску управу

 

Предузеће за телекомуникације „Телеком Србија“

Део депоа АТЦ Раковица Предузећа за телекомуникације „Телеком Србија“ је претрпео штету током мајских поплава. За време поплаве у просторијама депоа у приземљу, где је било смештено приближно 50.000 уговора који нису предвиђени за трајно чување, било је око 1,5 m воде помешане са канализацијом. Вода се повукла и оставила оштећења на документацији. Шест месеци ништа није предузето по том питању. Будући да грађа није могла да се излучи нити уништи, пошто је према листи категорија још увек била у року чувања, 15. децембра 2014. године Телеком се обратио Архиву Србије. Снежана Петров, руководилац Лабораторије за конзервацију и рестаурацију Архива Србије и Вукадин Шљукић, Служба за заштиту архивске грађе и регистратурског материјала ван архива Архива Србије, су дана 30. децембра као чланова комисије обишли депо АТЦ Раковица и констатовали следеће: листови су веома тешко оштећени- влажни су, ослабљени, деформисани, структура им је потпуно нарушена и веома су слепљени, делом због лепка који се користи у производњи папира, делом због набујалих микроорганизама. На површини документације налази се слој прљавштине и остатака од канализације, као и наслаге различитих колонија микроорганизама. Грађа, која се налазила на поду, било зато што је тамо била смештена или је срушена у налету воде, претрпела је и знатна механичка оштећења. Зидови просторија у којима се грађа налазила, као и зидови целог приземља, такође су претрпели велика оштећења- влажни су и набубрели од воде, малтер са зидова отпада, виде се пукотине и наслаге микроорганизама. Ваздух је засићен влагом и осећа се непријатан мирис буђи. На основу затеченог стања предложено је:

1.      Због веома тешких оштећења (таквих да би се конзервацијом и рестаурацијом поменутог материјала, уз велики утрошак материјала, људства и времена, спасио само њен веома мали део) и развоја микроорганизама потенцијално опасних по људско здравље, целокупна грађа која је била поплављена (око 40.000 уговора), НЕ МОЖЕ ВИШЕ ДА СЕ КОРИСТИ. Свако руковање поменутом грађом треба да се обавља под пуном личном заштитом: заштитно одело, гумене чизме, заштитна маска, наочаре, рукавице и капа.

2.      Грађу, која се налазила изнад нивоа воде за време поплава, треба хитно изместити како се не би оштетила од влаге и микроорганизама, чије су концентрације у просторији далеко изнад дозвољених. Препоручује се да се грађа просуши и превентивно дезинфикује парама формалдехида.

3.      Све просторије у приземљу испразнити и санирати оштећења настала као последице поплаве. Неопходно је обити зидове, исушити их и стерилисати, како би те просторије биле безбедне за даљу употребу. Такође, неопходна је потпуна лична заштита свих особа ангажованих на пословима санације просторија.

Ово су само два примера регистратура које су се обратиле Архиву Србије. Шта је са осталим регистратурама које су поплављене? Највећи број страдалих регистратура се налази на подручју Обреновца, с обзиром да су тамо поплаве биле највећег обима. Историјски архив града Београда, као надлежни архив, обишао је регистратуре у Обреновцу и евидентирао оштећену документацију (Линк бр. 2). Извештаји Службе заштите архивске грађе ван архива о извршеном увиду могу се прочитати на сајту Архива Београда (Линк бр. 3). Међутим, није извршена стручна процена степена оштећења грађе нити су дата упутства за њено спасавање, будући да Архив Београда не запошљава конзерватора, који је једини меродаван у давању процене стања, као и у организовању спасавања и санације поплављене документације. Колико је познато, Архив Београда се није обратио ниједној установи која запошљава конзерватора.

Намећу се следећа питања: Колико архивске и регистратурске грађе је заиста страдало? Где је настао пропуст? Шта треба учинити како се сличан сценарио не би поновио?

    -На нивоу државе: држава би требало да подржи примену мера превентивне заштите законском регулативом, да иницира развијање програма заштите у ванредним ситуацијама, да обезбеди посебна склоништа и транспорт до њих за случај опасности, као и да обезбеди засебна буџетска средства за спровођење планова заштите. Држва би, осим установа заштите, требало да обавеже и установе, у којима културна добра настају, на израду плана заштите у ванредним ситуацијама.

   -На нивоу установе: установа би требало да изради план заштите у ванредним ситуацијама, да обучи запослене за понашање у случају несреће, да повремено организује вежбе на шкартираном материјалу, како би се увидели недостаци плана, који би се, затим, благовремено отклонили. План заштите би требало да обухвата 1. превенцију, 2. акцију у току несреће и 3. план спасавања и санације оштећеног материјала. Превенција представља поштовање мера превентивне заштите у смислу правилног смештаја и чувања грађе, њене категоризације и обележавања налепницама отпорним на воду и ватру, вођења Архивске књиге и друго. Акција у току несреће подразумева мере заштите на лицу места, као што су обавијање документације полиетиленским фолијама, заштита врећама песка или премештање грађе из угрожених у безбедније делове зграде, а у случају несреће већих размера, и евакуацију. План спасавања и санације оштећеног материјала требало би да организује и њиме да координира конзерватор, као једино меродавно лице. За све фазе плана заштите требало би да буде обезбеђена одговарајућа финансијска подршка.

    -Неопходна је боља повезаност и сарадња међу установама заштите, нарочито у ванредним ситуацијама. Та сарадња би требало да се огледа у пружању стручне помоћи, као и у плановима узајамне помоћи у ванредним ситуацијама.

       - Неопходна је боља повезаност и сарадња служби унутар установе, првенствено управе, спољне службе и конзерваторске лабораторије.

    -Требало би указати регистратурама на значај документације и значај поштовања мера превентивне заштите, како у току редовних обилазака, тако и путем предавања, брошура, видео-материјала, постера и друго.

       -Требало би тачно утврдити обавезе и одговорности појединаца на свим нивоима и у свим фазама извршења плана заштите у ванредним ситуацијама.

 

ФОТОГРАФИЈЕ:

slika br. 1   1

Слика бр. 1:Архивски депо у подруму зграде на дан 13. јуна 2014. године

slika br. 2  2

Слика бр. 2: Микроорганизми на поплављеној документацији – површина свежња

slika br. 3

Слика бр. 3:Микроорганизми на поплављеној документацији – лист унутар свежња

slika br. 4

Слика бр. 4: Документација у заосталој води и муљу и изглед листова унутар свежња

 

 

ЛИНКОВИ:

 

Линк бр. 1: http://archives.org.rs/41043a44244343543b43d43e441442438/412435441442438/smiernitsie-za-spasavanjie-priedmieta-u-sluchaju-poplavie

 

Линк бр. 2: http://www.arhiv-beograda.org/index.php/rs/aktuelno/196-obrenovac

 

Линк бр. 3:http://www.arhiv-beograda.org/index.php/rs/obrenovac-dokumentacija-poplava

 

РАД ЈЕ ОБЈАВЉЕН У: Гласник Друштва конзерватора Србије, бр. 39, Београд, 2015, 32-34.

 

 



   
© 2018 Arhivistika. Sva prava zadržana.
Joomla! je slobodan softver objavljen pod GNU General Public License.
© ARHIVISTIKA